Elektromagnetno zračenje mobilnih telefona i baznih stanica

Osnov za prenos govora i podataka u okviru mobilne mreže predstavlja bežična komunikacija između korisničkog mobilnog terminala (mobilnog telefona) i bazne stanice. Da bi bežična komunikacija bila moguća ona se oslanja na prenos informacija korišćenjem elektromagnetnih talasa. S obzirom da i mobilni telefoni i bazne stanice emituju elektromagnetno polje, u našem životnom okruženju javlja se elektromagnetno zračenje. Javni mobilni sistemi obavljaju svoju funkciju u tzv. radio-frekvencijskim opsezima: GSM sistem u opsegu 900/1800MHz, UMTS sistem u 2100MHz, a LTE sistem u opsegu 1800MHz.

Radio-frekvencijsko elektromagntetno zračenje spada u grupu tzv. nejonizujućih zračenja. Iskustva iz prakse govore da je potrebno istaći razliku između nejonizujućih zračenja i jonizujućih zračenja, s obzirom da su efekti koje imaju ova dva tipa zračenja potpuno različiti, ali se zbog korišćenja termina “zračenje” često dovode u vezu. Grupi nejonizujućih zračenja pripadaju i vidljiva, ultraljubičasta i infracrvena svetlost, kao i električna i magnetna polja niskih frekvencija. Sa druge strane, grupi jonizujućih zračenja pripada X-zračenje i zračenje radioaktivnih materija.

Osnovni efekat elektromagntetnog zračenja u radio-frekvencijskom domenu je toplotni efekat, koji se ogleda u promeni temperature dela tela izloženog povećanoj koncentraciji elektromagnetne emisije (tkivo se zagreva). Treba primetiti da je ovaj efekat izraženiji u onim delovima tela u kojima postoji manja gustina krvnih sudova. Razlog je vrlo jednostavan. Krvni sudovi su regulatori telesne temperature. Pri višoj spoljnoj temperaturi krvni sudovi se šire i na taj način predaju veću količinu toplote spoljašnjem okruženju. Sa druge strane, pri nižim spoljnim temperaturama krvni sudovi se skupljaju i na taj način se manja količina energije predaje spoljašnjem okruženju.

Da bi se uticaj elektromagntetnog zračenja na ljude kontrolisao i sveo na što manju meru donete su norme kojima se ograničava izlaganje ljudi elektromagnetnom zračenju. Ovim normama se zahteva da elektromagntetno zračenje kojem ljudi mogu biti izloženi bude ispod definisanih granica. Za slučaj radio-frekvencijskog elektromagntetnog zračenja granice su bazirane na toplotnom efektu i usvojene tako da je navedeni efekat praktično zanemarljiv za elektromagntetna zračenja ispod granice.

Posredni efekat koji često nije baziran na objektivnim okolnostima, ali ima veoma značajnu ulogu, jeste strah ljudi od elektromagntetnog zračenja. Ispitivanja su pokazala da značajan procenat ljudi strahuje od eventualnih efekata elektromagnetnog zračenja. Pored toga, pokazano je da ljudi češće strahuju od uticaja baznih stanica, dok zanemaruju uticaj mobilnih telefona. Iz tog razloga se često insistira na sprovođenju jednostranih mera kojima će se smanjiti zračenje baznih stanica, a da se pritom ne vodi računa kako to utiče na zračenje mobilnog telefona. Ipak, objektivna mera koja treba da ukaže na dozu elektromagntetnog zračenja ljudi mora uzeti u obzir ukupno zračenje (i zračenje baznih stanica i zračenje mobilnih telefona).

Čak i kada se ukaže na to da mobilni telefon, zbog blizine na kojoj se koristi, obično predstavlja jači izvor elektromagntetnog zračenja, ljudi su skloni da tvrde da je zračenje koje potiče od mobilnog telefona nešto što prestavlja njihov izbor, i što oni mogu da kontrolišu. Ipak ovo nije u potpunosti tačno. Sa jedne strane, način korišćenja mobilnog telefona ne zavisi samo od nas. Većina ljudi danas ima mobilne telefone i dužna je da ih koristi u poslovne svrhe. Sa druge strane, zračenje mobilnog telefona zavisi od kvaliteta mobilne mreže, pa za potpuno isti način korišćenja mobilnog telefona doza elektromagntetnog zračenja može znatno da se razlikuje. Iz toga se jasno vidi da tvrdnja da možemo da kontrolišemo zračenje koje potiče od mobilnog nije opravdana.

Jedan od primera iz prakse je da se insistira na tome da se bazne stanice udalje što više od korisnika, kako bi se smanjilo zračenje koje potiče od bazne stanice. Međutim, u mobilnim sistemima, implementirane su tehnike za kontrolu predajne snage mobilnih telefona i baznih stanica, što dovodi do toga da kada je kvalitet veze bolji, telefon zrači manjom predajnom snagom, i obrnuto. Primera radi, telefon u položaju 1 će zračiti sa većom snagom (zbog veće udaljenosti od bazne stanice), nego što će to biti slučaj sa telefonom u položaju 2. To znači, da će udaljavanjem bazne stanice od korisnika, telefoni korisnika da zrače većom snagom. Kako po pravilu mobilni telefoni uzrokuju veće doze zračenja nego bazne stanice, ovakva mera može dovesti  do pogoršanja.

log

Upravo da bi se omogućila optimizacija mobilnih mreža po pitanju elektromagnetnog zračenja u okviru LEXNET (Low-EMF Exposure Future Networks) projekta je definisana relativno složena mera za određivanje izloženosti ljudske populacije, koja omogućava istovremeno uračunavanje elektromagnetnog zračenja mobilnih telefona i baznih stanica .

Autor teksta : mr Mladen Koprivica, Katedra za telekomunikacije, Elektrotehnički fakultet Beograd

Podeli tekst!

    Takođe pogledajte i...

    Ostavite odgovor

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Unesite rezultat (anti-spam zaštita) *

    Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>